Зборник радова - Књига бр. 57
Јасмина Ђорђевић
Географски институт „Јован Цвијић” од оснивања до данас (5–12)
Србољуб Ђ. Стаменковић
Видојко Јовић
Онеким односима географије и геологије у прошлости и будућности (21–26)
Милош Зеремски
О једном недоследно примењеном принципу у науци (27–38)
Elisabeth Buehler
Gender in Geography: An Essential Basis of Analysis (39–43)
Марина Тодоровић
Рурално друштво и рурална географија у прошлости и будућности (45–53)
Дејан Ђорђевић, Тијана Дабовић
Велике дилеме просторног планирања (55–60)
Живадин Јовичић
Срђан Белиј
Геодиверзитет и геонаслеђе – савремени тренд развоја геоморфологије у свету и код нас (65–70)
Nelly Hristova
Geographical Specificity of the River's Regime in Bulgaria (71–77)
Nina Nikolova
Regional Climate Change: Precipitation Variability in Mountainous Part of Bulgaria (79–86)
Радомир Ивановић, Наташа Мартић-Бурсаћ, Мрђан Ђокић
Агроклиматске карактеристике Лесковачке котлине (87–93)
Mirela Mazilu
The Ecological Component of the Lasting Development (95–100)
Весна Лукић
Научно-истраживачки рад из области демографије у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ (101–107)
Berekméri Mária, Surd Vasile
Some Demographical Aspects of the Newly Nominated Towns in Romania (109–117)
Анкица Кубуровић
Мирјана Рашевић
Србија: транзиција од абортуса ка контрацепцији или не? (127–133)
Радмила Вићентијевић
Лица са инвалидитетом у Београду (135–142)
Олгица Туцовић, Радослав Стевановић
Природно кретање становништва Београда у другој половини 20. и почетком 21. века (143–151)
Тамара Ковачевић, Саша Кицошев, Милка Бубало-Живковић
Кретање становништва Гоча и Подгорине у другој половини 20. и почетком 21. века (153–160)
Светислaв Љ. Мaркoвић, Илиja В. Пoпoвић
Актуелни демографски проблеми у насељима чачанске општине (161–173)
Анђелија Ивков, Александра Драгин, Тамара Ковачевић
Карактеристике нупцијалитета румунског становништва у Банату на примеру села Локве (175–183)
Иван Б. Поповић, Жељко Н. Бјељац
Развој туристичке науке у Србији после Другог светског рата (185–192)
Antonije Đukić, Senta Jerković
Geoeconomic Guidlines of Development of Tourism – Model of Dubrovnik (193–201)
Тамара Павловић
Александар Тодоровић
Туристички потенцијал Рудничког краја (213–222)
Вања Драгићевић
Туризам као фактор ревитализације салаша – пример Цветног и Мајкиног салаша на Палићу (223–231)
Татјана Илић
Да ли је сеоски туризам будућност општине Косјерић? (233–242)
Саша Милосављевић, Илија В. Поповић
Туризам у функцији развоја општине Лучани (243–250)
Угљеша Станков
Могућност креирања одрживог руралног туризма у Бачкој (251–259)
Бранка Тошић
Истраживања у области географије градова у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ (261–269)
Радмила Милетић
Економско-географска истраживања у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ (271–280)
Najden Apostolov
Unutargradska saobraćajna dostupnost gradova Bugarske (281–286)
Birte Nienaber, Michael Kriszan
The Integration of Rural Regions of Ireland and Poland Into the European Union (287–295)
Драгутин Тошић, Марија Невенић
Нодална регија инструмент просторно-функционалне организације Србије (297–307)
Драган Ђ. Обрадовић
Модел регионализације Централне Србије (309–317)
Душан Т. Кићовић, Драгомир М. Кићовић, Ранко Драговић
Клима и земљиште горњег Полимља као фактор развоја воћарства (319–323)
Марија Ћирковић, Рајко Голић
Проблем границе између Србије и Босне и Херцеговине код насеља Саставци (325–332)
Богдан Лукић, Александар Ђорђевић
О новом концепту планирања инфраструктуре (333–340)
Ивана Стефановић, Ђорђе Милић
Ирена Митровић
Унапређење примене стратешке процене утицаја на животну средину у Србији (347–356)
Rahman Nurković
Distribution of Industry in Bosnia and Herzegovina (357– 363)
Ђорђе Милић, Ивана Стефановић
Приступ за одрживо планирање на примеру заштићеног природног добра (365–373)
Милица Добричић
Програмске основе планирања подручја посебне намене Националног парка Тара (375–382)
Стеван М. Станковић
Географски аспект животне средине (383–391)
Љиљана Димитријевић, Александар Радивојевић, Нинослав Голубовић
Квалитете воде реке Расине низводно од акумулације „Ћелије” (393–398)
Бранислав Бајат, Душан Јоксић, Зоран Недељковић
Fuzzy Поглед на животно окружење (399–406)
Мирчета Вемић
Картографија Србије у 20. веку (407–415)
Љубинко Сретеновић
Алгоритам семиоразмерног картографисања и картометрисања (417–422)
Љубомир Менковић, Милан Кошћал
Геоморфолошко картирање и израда геоморфолошких карата у Србији (423–436)
Драгица Живковић
Весна Иконовић
Картографско моделовање – улога и значај (443–450)
Јасмина Јовановић
Картографска комуникација у функцији информационе и едукативне комуникације (451–458)
Зоран Ж. Симовић
Примена географских атласа и карата у настави географије (459–463)
Сања Мустафић, Предраг Манојловић, Славољуб Драгићевић
Примена теледетекционих метода и ГИС-а у истраживањима ерозивних процеса (465–473)
Ана Милановић, Драгољуб Штрбац
Примена ГИС-а у хидролошким истраживањима – пример реке Лепенице (475–481)
Дејан Радовић, Милутин Љешевић, Милан Кукрика, Тоша Нинков, Георг Џукић, Ивица Радовић
ГИС и регион Скадарског језера (483–493)
Снежана Бесермењи