СТЕВАН П. БОШКОВИЋ, академик, геодетски генерал, начелник Војног географског института до пензионисања, рођен је 28. априла/10. маја 1868. године у Зајечару. Умро је у Београду 9. маја 1957. године. По окончању грађанске гимназије и трогодишњег курса Војне академије (ВА) у Београду (1889), усавршавао се у Санкт Петербургу, где је завршио Војно-топографско училиште (1892–1894), а затим Виши геодетски курс на Николајевској генералштабној академији и Астрономско-геодетски курс на Главној астрономској опсерваторији у Пулкову (1894–1899).

По повратку у Србију (1899) организује главне геодетске радове у Србији, најпре као начелник Географског одељења, a доцније Војног географског института у Београду (1900–1937). Истовремено постаје и професор геодезије на Вишој школи ВА. Под његовим руководством (1899–1912) у Србији је успостављена државна тригонометријска мрежа I, II и III реда са 4 базиса, мерена 1904. године инварним жицама, као и мрежа прецизног нивелмана дуж главних комуникација, а затим је започео топографски премер Србије, у размери 1:50.000. Поред тога, лично је извршио мерења на 30 тригонометријских тачака, одредивши њихове астрономске координате, и међу првима одредио облик геоида за територију тадашње Србије. На његов предлог, извршено је мерење два базиса и развијена полигонометријска мрежа за београдски катастар.

Био је активни учесник Балканских и Првог светског рата. У току 1912/1913. и почетком 1914. године започео је триангулацију Јужне Србије, а на Солунском фронту руководио је радом Топографског одељења Врховне команде, где је израдио и одштампао карте тих терена у размери 1:25.000 и 1:50.000. У Солуну је успоставио и Картографску радионицу, која је израдила и штампала генералну карту за територију Југославије 1:200.000 као и друга издања за потребе свих савезника. У периоду између два светска рата организовао је радове на успостављању триангулације, нивелмана, премера Југославије, као и на изради војних топографских и географских карата. Основао је Нижу (1925) и Вишу војну геодетску школу (1930).

Под његовим руководством, Војни географски институт извео је топографски премер (1920–34) у размери 1:50.000 и израдио карте размере 1:100.000 и 1:50.000 у року од 10 година. Затим је приступио новом топографском премеру (1934–40), у размери 1:25.000 и израдио оригинале за 211 листова.  Паралелно са комплетирањем размерног низа карата, по Паризу, 1:200.000, 1:100.000, 1:50.000 и започетом картом 1:25.000 за територију Југославије, објављен је и низ прегледних топографских, географских и тематских карата, самостално или у сарадњи са другим установама, од којих се посебно истиче Карта Краљевине Југославије 1:1.000.000. Организовао је учешће Војног географског института у међународним геодетским, астрономским и географским пројектима. Иницирао је повезивање триангулација Југославије, Румуније, Бугарске и Грчке, чиме је успостављен геодетско-картографски континуитет на југоистоку Европе. Успоставио је везу између нивелмана Југославије и Бугарске и установио разлику у нивоима Црног мора и Јадранског мора. Конструисао је и усавршио више инструмената и прибора за геодетска и астрономска мерења. Иновирао је методе мерења хоризонталних углова, затим мерење дужина жицама од инвара, које је прихватила Међународна геодетска и геофизичка унија (МГГУ).

Заједно са Јованом Цвијићем основао је Српско географско друштво (1910), у којем је био потпредседник. Основао је Друштво геометара Југославије и био његов први председник (1919) и Национални комитет за геодезију и геофизику где је био председник (1924). Био је суоснивач и потпредседник Националног географског комитета (1924), члан и председник Геолошког комитета Југославије (1931 и 1934), председник и члан Одбора за државни премер (1921 и 1951). Биран је за редовног члана Руског астрономског и Руског географског друштва (1902), редовног члана Скопског научног друштва (1925), Чехословачког географског друштва, затим дописног члана Украјинског научног друштва „Шевченко“ (1928), почасног члана Познањског научног друштва (1932), дописног члана Берлинског географског друштва (1933), редовног члана Америчког географског друштва (1933).

За дописног члана Академије наука биран је 1932, а за редовног члана 1955. године; за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности 1934; и редовног члана Америчке академије политичких наука 1936. Учествовао је на конгресима Међународне геодетске и геофизичке уније, као и на конгресима словенских географа и етнографа. Био је председник, потпредседник или члан у више комисија МГГУ: Комисије за математичку географију, топографију и картографију, Комисије за међународну карту света 1:1.000.000, као и на његову иницијативу формираних Комисије за мерење лука меридијана од Северног леденог до Средоземног мора и Комисије за мерење лука средње паралеле.

После Другог светског рата, учествовао је у обнови геодетских, картографских и топографских радова у држави. Посебно је био ангажован у раду Географског института Српске академије наука, од његовог оснивања (1947), као један од тројице академика из првог сталног састава. Био је члан Научног савета (1948), члан Управног одбора (1954) и у њему је остао активан до краја живота. У том периоду публикована је школска Карта ФНРЈ 1:500.000.

Најважнији радови:

– Карта Краљевине Југославије 1:1.000.000, Београд 1930, 1941.

– Прва и друга одредба географске дужине Београда, САН, Београд 1946.

– Базиси и базисне мреже тригонометријске триангулације Србије, Ц. Горе, Косовско-метохијске области и Македоније, САН, Београд 1949.

– Скретање вертикала у Србији, САН, Београд 1952.