„Колектив Географског института Српске академије наука и уметности, сада Географски институт „Јован Цвијић“, који је у претходном периоду вршио по плану комплексна географска проучавања мањих географских области у Србији, донео је одлуку почетком 1961. године да се приступи системском проучавању географских прилика средишњих делова уже Србије у оквиру израде монографије о удолини Велике и Јужне Мораве“ (Јовановић, Б. П. Милић, Ч. С. Зеремски, М., Костић М., и Ршумовић, Р., 1969). Како даље наводе Јовановић и сарадници (1969) „рад на географским проучавањима Велике и Јужне Мораве је био пре свега усмерен на решавање оних проблема који су стајали као задаци пред овом генерацијом малобројних научних географских кадрова у Србији и усклађен у условима и могућностима њиховог рада и општим задацима Института, да у основним линијама изучи све најкрупније регионе Србије и напише о њима прве регионално-географске студије“. Физичко-географска уз економско-географска проучавања, проучавања особености котлина и посебно утицајне сфере центара, у значајној мери су проширила и продубили дотадашња сазнања о овом простору. Резултати рада на пројекту су објављивани у свескама Зборника радова Географског института (књ. 20-22), и у едицији Посебна издања (књ.17 и 21). Овај пројекат је био почетна фаза израде комплексних географских истраживања Србије.