Шарганска осмица. Железничка пруга Ужице–Вардиште
Аутори: Илија Л. Мисаиловић и Радован Глибетић :: :: Година издања: 2010
Издавачи: Географски институт "Јован Цвијић" САНУ
Књига представља капитално дело, које на научни и историографски начин приказује целокупан процес изградње железничке пруге Ужице–Вардиште, односно такозване "Шарганске осмице".
Железничка пруга Ужице – Вардиште пројектована је у Србији 1903, као део јадранске пруге на правцу Прахово – Котор (Дубровник). Њена градња је одлагана све до 1906, када је у Босни пуштена у рад железница Сарајево – Вардиште. Убрзо потом, почеле су припреме за градњу пруге Сталаћ – Чачак – Ужице – Вардиште. Ова пруга је грађена по етапама, и први воз у Ужице је стигао из Сталаћа 1912. Даља градња према босанској граници је стала због балканских и Првог светског рата. У току Првог светског рата, по окупацији Србије крајем 1915, Аустро-Угарска је убрзо организовала градњу пруге Вардиште – Ужице како би добила железничку везу на ширем простору Балканског полуострва. Радови су почели почетком марта 1916, а главна радна снага су били руски и италијански заробљеници.
Према доступној архивској грађи, радови су отворени на целој траси од Вардишта до Ужица, а главно градилиште је било смештено у Мокрој Гори у подножју Шаргана. И поред тога што су радови добро напредовали, изграђена је била и железничка станица у Мокрој Гори, а започете на Шаргану и Kремнима, завршен је био и доњи строј до деветог километра од Вардишта, радови су прекинути септембра 1916. По завршетку рата у новоствореној држави Краљевини СХС показала се потреба да се што пре направи железничка веза између Србије и Босне. У програм градњи нових железница ушла је и шарганска пруга. У години 1919. претходни пројекти су усаглашени са избором извођачке варијанте, па је у пролеће те године Министарство саобраћаја наредило, да се на основу тога пројекта настави градња железнице Ужице – Вардиште. Пројекат ове пруге урадили су инжињери: Хуго Кајнцл, бивши инспектор некадашњих босанско-херцеговачких железница, као један од пројектаната ове пруге и градитељ још за време бивше монархије, затим Ранисав Аврамовић, Милорад Миливојевић, Васа Марковић, Андра Станић, Станислав Соботка, Никола Ђурић, Миливоје К. Борисављевић, који су са српске стране и као бивши инжењери на раду на овој прузи урадили прве потезе на њеној траси. Најинтересантнији део трасе односио се на савлађивање висинске разлике између мокрогорске котлине и шарганског превоја. Тај проблем решен је чувеном шарганском „осмицом”.
Преузмите књигу у пдф формату: i_misailovic_r_glibetic_sarganska_osmica.pdf
