Jovan Cvijić

Highlights

Baikal - the world treasure, International UNESCO Conference Speleological atlas of Serbia International Cooperation Office of the Geographical Institute ”Jovan Cvijić” of the Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA)

Seminars for geography teachers

Seminar: Natural disasters and teaching geography

Jovan Cvijić

Jovan Cvijić

JОВАН ЦВИЈИЋ, један од највећих српских научника, водећи географ крајем 19. и почетком 20. века, утицајан интелектуалац и велики национални радник, чије име од 1961. године носи Географски институт САНУ.

Рођен је 30 септембра/12. октобра 1865. године у Лозници, а умро 16. јануара 1927. године у Београду. Према аутобиографским наводима, његов прадеда Цвијо Спасојевић, звани Врело, хајдучки харамбаша и устаник у Првом српском устанку, доселио су се у Лозницу из Дробњака из Херцеговине и ту се после 1815. године смирио, отворио трговину и стекао имање. Његов деда Живко и отац Тодор такође су били трговци.

Цвијић је своје детињство провео је у Лозници где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а онда је прешао у Шабац где је наставио да учи гимназију. Тамо му је географију предавао касније познати географ Владимир Карић, који је на њега обратио посебну пажњу и утицао да 1881. године упише 5. разред гимназије у Београду. По успешно завршеној гимназији, а по наговору професора Карића, Цвијић се уписује на Природно-математички одсек Велике школе (1884). Са завршеним студијама (1888) кратко је био наставник у Другој београдској гимназији. У јесен 1889. отпутовао је у Беч на усавршавање, које се окончало 22. јануара 1893. године одбраном докторске дисертације (Das Karstphänomen). Одмах затим вратио се у Београд да би 21. марта исте године био наименован за редовног професора Велике школе, и све је то било када је имао 27,5 година. У читавој својој каријери био је само у том једном звању (пуних 34 године), а чак није доживео ни пензионисање, јер је умро у 62. години живота.

С невероватном упорношћу преузимао је истраживачка путовања која су трајала готово четири деценије. Приликом претварања Велике школе у Универзитет (1905) био је два пута ректор Универзитета (1907/8 и 1919/20). За дописног члана Српске академије наука Цвијић је изабран 1895, а за редовног члана 1899. године. Биран је и за преседник академије наука, и то од 1921. године па до своје смрти. За време Балканских и Првог светског рата био је саветник у Влади и у Врховној команди за географска и етнографска питања, затим учесник у више мисија у иностранству, у Лондону 1906. и 1915, Паризу 1915. и 1917–1918, где је држао предавања на Сорбони, а суделовао на Мировној конференцији, као експерт, у Паризу 1919/20. године. Као човек од високог угледа у друштву више пута је био предлаган за председника владе, што он никада није прихватио, као ни учешће у било којој партији. Задржао је право да као велики познавалац домаћих прилика јавно износи своје погледе и предлоге, кроз разне чланке, брошуре и говоре.

После првог светског рата, Цвијић је као ректор Универзитета организовао брзу и потпуну обнову опустелог и делимично порушеног Универзитета. Живо је учествовао у оснивању пет нових факултета: Медицинског, Пољопривредног и Теолошког у Београду; филозофског у Скопљу и Правног у Суботици, а залагао се за оснивање Фармацеутског и Ветеринарско-медицинског. Као професор на Великој школи Цвијић је био утемељивач првих географских установа и покретач првих географских часописа. Основао је Географски завод (1893) – прву географску установу у јужнословенским земљама; Српско географско друштво (1910) – прво географско друштво на Балканском полуострву; покренуо је часопис „Преглед географске, геолошке и метеоролошке литературе о Балканском Полуострву“ (1892–1895). У издању Академије покренуо је „Српски етнографски зборник“ (1902) са посебно значајним одељењем „Насеља и порекло становништва“ где је за његовог живота изашло 24 књиге. Као председник Српског географског друштва покренуо је „Гласник Географског друштва“ (1912), који и данас излази.

Научни рад Јована Цвијића био је  свестран и комплексан. Првенствено је био географ али га у своје редове убрајају и геолози, етнолози, етнопсихолози, социолози и историчари. Имао је задивљујућу продуктивност, а у први план, по мерилима његових оцењивача, првенствено се истичу радови везани за  геоморфологију, посебно за карст, откриће глацијалних трагова на Балканском полуострву, постанак великих балканских језера, постанак и класификацију планинских система на Балканском полуострву; а затим за  регионалну географију, антропогеографију и етнологију Балканског полуострва, посебно за становништво, миграције, класификацију и типологију насеља, оцртавање најважнијих културних појасева и зона цивилизација, реконструкције типова балканских кућа, важнију привредну делатност балканских народа са издвајањем психичких типова и варијетета народа, итд.

У историји Јужних Словена једино је Јован Цвијић успео да истовремено тумачи природне, историјске, социолошке, етнографске и етнопсихолошке процесе и појаве. У узајамном односу географске средине према људским заједницама, њиховим цивилизацијама и историјским збивањима, давао је предност географским факторима пред историјским и друштвеним чиниоцима, непрестано испитујући њихову међусобну условљеност и мењање односа од праисторије до данас. Његов научни рад сабран је у 14 томова Сабраних дела.

Јован Цвијић је био покретач бројних светских научних скупова, као на пример, у Берлину (1902), Женеви (1908), био је делегат Академије наука у асоцијацији савезничких академија у Бриселу (1919) и почасни председник Конгреса географа и етнолога у Прагу (1922). Био је почасни доктор Карловог универзитета у Прагу и париске Сорбоне. Изабран је за члана Чешке академије наука, дописног члана Академије наука СССР-а, италијанске Академије наука, Ученог друштва у Атини, руског географског друштва у Петрограду, географског друштва у Нешателу, Берлину, Минхену, Женеви, Будимпешти, Букурешту, Варшави и Бечу. Географско друштво у Њујорку доделило је Цвијићу златну медаљу (1924) за највише заслуге у научном раду на географији балканских земаља, а на улазу у Краљевско географско друштво у Лондону у бронзи је уклесано његово име. На студентском тргу у Београду подигнут му је споменик.

Најважнији радови:

– Глацијалне и морфолошке студије о планинама Босне, Херцеговине и црне Горе, Београд 1899.

– Језера Македоније, Старе Србије и Епира, Београд 1902.

– Балканско полуострво (фр) Париз 1918; Балканско полуострво и јужнословенске земље, књ. 1. Београд 1922.  и књ. 2. Загреб 1922.

– Геоморфологија, књ. 1. Београд 1924.  и књ. 2. Београд 1926.

– Неколико проматрања о етнологији Македонских Словена, Београд 1926.

News

International Conference “150th Anniversary of Jovan Cvijić's Birth”, October, 12-14th, 2015, Belgrade, Serbia.

Third announcement

In the year 2015, we celebrate the 150th birth anniversary of renowned Serbian geographer Jovan Cvijić (1865–1927).

To celebrate this significant anniversary, the Serbian Academy of Sciences and Arts, Geographical Institute “Jovan Cvijic” SASA and Belgrade City Museum organized the International Conference aimed at commemorating Cvijić’s scientific work and social engagement.

II International Conference "Natural disasters - links between science and practice", 23-24. April 2015, in Saransk, Russia was sucessfully held

With great pleasure we inform you that the conference organized by the Russian Geographical Society, the Government of the Republic of Mordovia, N.A. Ogarev Mordovskog National University and the Geographical Institute "Jovan Cvijić" SASA, was held from 23 to 24 April 2015.

Scientific cooperation

The first official visit of the Dean of the Faculty of Economics of the State University in Saransk (Russian Federation) to our Institute, July 27th, 2015, Belgrade, Serbia

Participation in international symposia

Milan Radovanović, Ph.D, International conference - Байкальский международный экологический форум „Чистая планета“, October 3-4th, 2015, Irkutsk, Russia

Vlasta Kokotović Kanazir, MSc, Milena Panić, MSc, Marija Drobnjaković, MSc, Jovana Todorić, MSc, had participated in scientific conference “Society and Space”, September 25-26th, 2015, Novi Sad and Belgrade, Serbia

Jovana Todorić, MSc, have participated in scientific international conference “EUGEO” Budapest 2015, August 30th - September 2th, 2015, Budapest, Hungary

Marija Drobnjaković, MSc, have participated in scientific workshop “Depopulation of Rural Areas in Central/Eastern Europe: Causes, consequences and solutions”, June 11-13th, 2015, Görlitz, Germany

Milan Radovanović, PhD, Željko Bjeljac, PhD, Ana Petrović, PhD, Darko Vuković, PhD, Milan Milenković, PhD, Suzana Lović, II International Conference “Natural disasters - links between science and practice“, April 23-24th, 2015, in Saransk, Russia

Željko Bjeljac, PhD, and Marko D. Petrović, PhD, International scientific-practical conference “Sustainable Development of Tourism Market: International Practice and Russian Experience”, April 16th, 2015, Stavropol, Russia

Scientific conference with international participation “The Planning and Normative Spatial and the Environment Protection”, April 16-18th, 2015, Subotica - Palić, Serbia

New publications

Journals

Recent journals (No. 65-2), (No. 65-1), (No. 64-3), (No. 64-2), (No. 64-1), (No. 63-4), (No. 63-3), (No. 63-2), (No. 63-1)
EBSKO

Geographical Institute “Jovan Cvijić” of the Serbian Academy of Sciences & Arts has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of the Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijic” SASA will be found on EBSCO's academic databases within the coming months. April 6th, 2015.

Education – Seminars

Natural disasters and teaching geography

Education – Promotions

Geographical Institute “Jovan Cvijic” SASA participated at the event “Researchers' Night”, which was held in Delta City, Belgrade, Serbia.

Geographical Institute “Jovan Cvijic” SASA participated at the VI Eurasian Economic Youth Forum, which was held in Yekaterinburg, Russia, April 21 - 23rd, 2015.

Geographical Institute “Jovan Cvijic” SASA participated at the First International Workshop “Danube Future”, which was held in Klagenfurt, Austria, April 8-10th, 2015.

Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, participated in the Third Regional Education Fair, interactive setting: “3D Relief of Serbia” and lecture: “Torrential Floods as Natural Disasters in Serbia”, which was held in the period 12-13th March 2015 in Ćuprija, Serbia

Zeljko Bjeljac, PhD, Senior Research Assistant of the Geographical Institute won the award for the best individual in the field of event tourism for 2014. This prestigious award was presented within the VIII Meeting of Event Organizers on 11 February 2015.

Željko Bjeljac, PhD, was a guest on the show “Guestbook” on television RTS 2, where he spoke on the topic of event tourism in Serbia and activities on the development of the Regulations on the categorization of events. The show was aired on Saturday, January 31st, 2015, Belgrade, Serbia.