Жељко Бјељац, Јован Ромелић

Туризам Вршачких планина

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 89. Београд, 2015. године

Приказ књиге. У припреми.

Монографије сарадника Института објављене 2014. године

Александра Терзић

Перспективе развоја културне руте „Тврђаве на Дунаву“ у функцији обогаћивања туристичке понуде Србије

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 88. Београд, 2014. године

Приказ књиге. У припреми.

Јована Тодорић

Анализа стамбених преференција у контексту реурбанизације Београда

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 86. Београд, 2013. године

Приказ књиге. У припреми.

Александра Спалевић

Трансформација периурбаног простора Београда

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 85. Београд, 2013. године

Приказ књиге. У припреми.

Марија Дробњаковић

Пријепоље - фактор регионалне интеграције Југозападне Србије

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 84. Београд, 2012. године

Приказ књиге. Монографија ПРИЈЕПОЉЕ – ФАКТОР РЕГИОНАЛНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ ЈУГОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ аутора Марије Дробњаковић, обрађује сложене и међузависне односе у мрежи насеља Функционално-урбаног подручја Пријепоља, као и интеракције у његовом ближем окружењу. Користећи се практичним и теоријским истраживањем презентовани су актуелни процеси и трендови у мрежи насеља посматраних општина: Прибој, Пријепоље и Нова Варош, у сврху одређивања позиције функционално-урбаног подручја Пријепоља у регионално-развојним процесима југозападне Србије.

Монографија је кониципирана на пет компатибилних целина на 203 стране: Теоријско-методолошки оквир, Основне карактеристике подручја, Унутаррегионалне промене, Интеррегионални односи и Закључна разматрања, а на крају су приложене табеле са пратећим статистичким подацима, списак консултоване литературе, као и списак картографских, графичких и фото прилога.

Пружајући детаљан преглед у спроведеним анализама, у монографији се пружају објашњења процеса који се одвијају на датом простору, употпуњују знања о улози Пријепоља у просторно-функционалној организацији Србије, али и отварају питања даљег развоја целог посматраног подручја, његових општинских центара, као нуклеуса развоја, и неправедно запостављеног руралног залеђа, и као најважније питање његове улоге у функционалном и регионалном развоју овог краја Србије. Резултати могу послужити као полазиште за планирање полицентричног и уравнотеженог развоја југозападне Србије, али и за упознавање просечног читаоца са пријепољским крајем.

Весна Лукић

Демографски развитак и функционална структура Панчева

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 83. Београд, 2011. године

Приказ књиге. Ова публикација се заснива на географским и демографским истраживањима и анализи функционалне структуре Панчева. Књига је структуирана у три велике тематске целине. У оквиру првог, краћег, поглавља рада ауторка даје оцену саобраћајно-географског положаја Панчева, затим историјски приказ територијалне организације подручја јужног Баната и промене места и улоге града у оквиру различитих административно-територијалних јединица, као и преглед развоја насеља од његовог постанка до данашњих дана. Други дело монографије односи се на популациони развој Панчева у периоду након Другог светског рата. У оквиру ове целине анализирани су популациона динамика и промене у просторном размештају становништва, а потом природна и механичка компонента кретања становништва, те промене у структурама становништва и домаћинстава. Функционална структура општине Панчево тема је трећег дела монографије. Износећи пред читаоца аргументовану анализу ауторка књиге истиче да је на развој Панчева значајно утицала традиционално развијена индустрија, представљена са великим комплексима ширег националног значаја. Посебан нагласак се ставља на улогу индустрије у функционалном развоју Панчева од 60-их и 70-их година 20. Века. У оквиру ове целине, ослањајући се на економске индикаторе, анализирани су стање и процеси на тржишту рада уз поређење Панчева са ширим окружењем. Велика пажња посвећена је проучавању токова дневних миграција становништва у дневном урбаном систему Панчева, уз уважавање релевантних елемената и фактора дневних миграција као и комплексности овог облика просторне покретљивости становништва. У закључним разматрањима, ауторка синтезном оценом доказује утицај развоја града на његове демографске и функцијске промене, као и на промене у дневним кретањима становништва између града и непосредног и ширег окружења. Оцењује да ће даљи популациони (са нагласком на миграциону компоненту) и функционални развој панчевачке општине у великој мери зависити од промена у јачини функционалних и саобраћајних веза са Београдом и промена у структури панчевачке привреде. Ова монографија представља изузетну научну публикацију, неопходну за разумевање демографских процеса, функционалних структура и дневних миграција, како на подручју општине Панчево, тако и шире.

Жељко Бјељац

Туристичке манифестације у Србији

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 82. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Књига Жељка Бјељца, под називом „Туристичке манифестације Србије“, представља оригинално научно дело, написано на основу теренског истраживања (анкета, интервјуа) и домаће и стране научне и стручне литературе. Књига представља и практичну примену, на примеру Србије, методологије категоризације и класификације туристичких манифестација, коју је аутор разрадио у досадашњем научном раду, а која је дата у уводном делу књиге. Обрађено је 2426 манифестација у Србији. Књига обухвата седам поглавља. Издвојена је класификација манифестација на: уметничке, привредне, дечије, забавне, верске, политичко-историјске, туристичко-пропагандне, спортске, научно-стручне и етнографске и дат њихов просторни размештај. На основу географске и економске групе критеријума (16 индикатора), извршена је и категоризација туристичких манифестација у Србији у три категорије. У првој категорији су манифестације које самостално представљају туристичку атракцију, односно бренд дестинацију : Драгачевски сабор трубача; EXIT, Нови Сад; Косидба на Рајцу, Љиг; Међународни пољопривредни сајам, Нови Сад; Дани бербе грожђа, Вршац; Међународни сајам књига, Београд; Дани пива, Зрењанин; Вуков сабор, Тршић (104 бода); међународни сајмови ЛОРИСТ, Нови Сад; Међународни сајам туризма, Београд; и Прва хармоника, Сокобања и Дужијанца, Суботица. У другој категорији је 40 манифестација које представљају значајан елемент туристичке понуде места одржавања. У трећој категорији су остале манифестације. Нa oснoву извршеног истраживања може се уочити изузетно велики значај појединих манифестација у Србији, које својом дугом традицијом одржавања, атрактивношћу програма и амбијента одржавања, као и изграђеним имиџом, представљају значајан сегмент туристичке понуде и изузетно важан елемнт у развоју селективних облика туризма у Србији.

Јована Бранков

Еколошки туризам у заштићеним објектима природе у Банату

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 81. Београд, 2010. године

Приказ књиге. У припреми.

Милена Панић

Управљање опасним отпадом

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 82. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Књига Милене Панић под називом „Управљање опасним отпадом – планирање, организација и функционисање система“ представља научну монографију организовану у шест поглавља. У првом поглављу пошло се од дефинисања појма опасног отпада, сагледавања његових основних карактеристика и постојећих класификација у ЕУ и САД-у. Уједно је представљен и животни циклус опасног отпада од настанка, сакупљања, складиштења, транспорта, до третмана и финалног одлагања, са важећим принципима и механизмима који омогућују његово дугорочно одрживо функционисање. У другом поглављу сагледано је постојеће законодавство ЕУ у области управљања опасним отпадом, а потом и остали облици правног уређења поменутог питања. У трећем поглављу, на конкретним примерима Аустрије, Ирске и Хрватске, анализирани су различити приступи и механизми употребљени приликом организације, успостављања и контроле функционисања националних система управљања опасним отпадом, као и подаци о реалним количинама опасног отпада и опцијама минимизације, третмана и одлагања опасног отпада. Потом је у четвртом поглављу сагледано стање и функционисање сваке фазе животног циклуса опасног отпада у Републици Србији, уз анализу постојећег законодавног, институционалног и планског оквира. Стратешки оквир и потребне промене, конкретни предлози и решења прописана важећим планским документима, а која се односе на постојећи национални систем управљања опасним отпадом, представљени су у петом поглављу. У шестом поглављу сагледана је могућност коришћења ГИС-а за потребе управљања опасним отпадом, са посебним акцентом на његову примену приликом планирања транспорта и одлагања опасног отпада.

Марко В. Милошевић

Клизишта на територији града Јагодине

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 79. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Књига Марка В. Милошевића под називом „Клизишта на територији града Јагодине“ представља оригинално научно дело написано на основу теренских истраживања, примене ГИС и ГПС технологија, научне и стручне литературе. Монографија садржи осам поглавља. Најпре је представљен теоријско–методолошки оквир истраживања са детаљно приказаном методологијом детектовања клизишта. Потом је приказан просторни распоред клизишта на територији града Јагодине, где су истакнуте три зоне према степену развоја ове појаве. Те зоне су: простори без појаве клизишта, са појединачном и системском појавом клизишта. У даљем наставку монографије приступило се систематизацији физичко-географских карактеристика 174 картираних клизишта као и њиховој генетској анализи. Тиме је утврђено генетско или модификационо својство појединих физичко-географских и антропогених фактора битних за развој овог колувијалног процеса на територији града Јагодине. Утицај клизишта као фактора квалитативне трансформације простора анализиран је посредством насталих објективних и субјективних последица. Такође је истакнуто да је 31,5% територије града потенцијално угрожено процесом клизањаа терена. У последљем поглављу дат је катастар клизишта. Поред математичко-географског положаја датог у државном координатном систему Гаус-кригерове мреже 7 зоне (х, у) и светском геодетском систему WGS 84 (φ, λ) катастар садржи и остале атрибуте као што су: назив катастарске општине, прецизнији локалитет, тип стене, дубина клизишта, подаци о динамици процеса и намени површина.

Југослав Николић

Верификација модела евапотранспирације (хидрогеолошка, хидролошка, географска и метеоролошка истраживања на примеру горњег слива Западне Мораве)

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 78. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Један од кључних проблема, пре практичних примена, јесте верификација нумеричких модела за одређивање евапотранспирације. Овај процес је најчешће комплексан и релативно дуготрајан. Монографија “Верификација модела евапотранспирације – хидрогеолошка, хидролошка, географска и метеоролошка истраживања на примеру горњег слива Западне Мораве”, поред осталог, садржи презентацију практично применљиве методологије верификације модела. У процесу калибрације развијеног нумеричког модела коришћена је лизиметарска станица Републичког хидрометеоролошког завода Србије и метеоролошка станица на истој локацији. Верификација модела извршена је за хетерогене гео услове на примеру горњег слива Западне Мораве. За ово је било неопходно, кроз мултидисциплинарни приступ, детаљно изучити изабране терене са различитих аспеката: геолошког, геоморфолошког, хидролошког, хидрогеолошког, метеоролошког и географског. Евапотранспирационо поље одређивано је применом модела, односно израчунавањем у великом броју тачака мреже које репрезентују елементарне површине на које се дели простор из домена модела. Због недостатка лизиметарских мерења на терену, додатни утицаји геолошких подлога на корекцију интегралног испаравања воде решени су на специфичан начин кроз упоредно одређивање испаравања воде методом водног биланса, уз комплексна хидрогеолошка истраживања терена и моделско одређивање падавина.

Југослав Николић

Испаравање воде у хетерогеним геолошким условима (развој нумеричког модела одређивања евапотранспирације)

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 77. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Садржај монографије “Испаравање воде у хетерогеним геолошким условима – развој нумеричког модела одређивања евапотранспирације” веома је актуелан за хидрогеологију, хидрологију, метеорологију, географију, шумарство, екологију, заштиту животне средине, пољопривреду и многе друге научне дисциплине. Истраживања презентирана у монографији, са циљем израде и почетног (нултог) тестирања модела одређивања евапотранспирације у природним срединама, уважавајући и утицаје различитих хидрогеолошких услова терена, добијен је алат који представља допринос успешнијем решавању бројних практичних проблема. Резултати истраживања представљају допринос тачнијем одређивању укупног испаравања воде кроз примену модела на слив, или сливно подручје које представља део ширег слива. Суштинска предност развијеног модела је добра физичка заснованост основне једначине модела и могућност примене у пракси без сувишних улагања за специјална мерења. Модел укључује процесе који првенствено регулишу евапотранспирацију. Један је апсорпција Сунчеве енергије која активној површини обезбеђује латентну топлоту испаравања, а други је механизам транспорта водене паре са површине испаравања. Модел садржи и модул за израчунавање просторно-временске зависности албеда у функцији вегетације, снежног покривача и висине Сунца. Укључен је и површински отпор биљног покривача, који симулира контролу тока водене паре из лишћа вегетације у околни простор преко стоминог апарата, као и аеродинамички отпор у функцији брзине ветра и храпавости активне површине. Због најчешћег недостатка лизиметарских мерења на терену, додатни утицаји геолошких подлога на корекцију интегралног испаравања воде решавају се параметаризацијом. Улаз у модел су одговарајући параметри из домена модела који се рутински, редовно, мере у оквиру надлежних институција, као и поједини праметри који се одређују картометријски. Излаз из нумеричког модела је евапотранспирационо поље.

Драгана Милијашевић

Хидрогеографска студија реке Ђетиње

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 76. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Рукопис књиге Драгане Милијашевић под називом „Хидрогеографска студија реке Ђетиње“ представља оргинално научно дело написано на основу научне и стручне литературе, обраде статистичког материјала и сопствених теренских истраживања. Реку Ђетињу и њен слив аутор је приказао кроз седам поглавља. Најпре је дат преглед досадашњих истраживања слива, на основу чега се констатује да је он у хидрогеографском погледу један од слабије проучених делова Србије. Потом се говори о географском положају, границама слива и карактеристикама развођа. Посебна пажња посвећена је физичкогеографским својствима слива, која утичу на његове хидролошке карактеристике и условљавају водопривредне проблеме у њему. Приказани су геолошки састав, рељеф, клима, педолошки састав и биогеографске одлике. Најзначајније поглавље се односи на хидролошки приказ слива Ђетиње. Он је дат кроз опис главног тока и притока, морфометријске карактеристике, водни режим и водни биланс. Анализирани су водостај, протицај, специфични отицај, висина отицаја и коефицијент отицаја. Израдом водног биланса утврђено је водно богатство ове територије. Пошто од укупне количине падавина отекне око 39 %, може се закључити да слив Ђетиње није нарочито богат водом и да је потребно предузимање одређених мера у циљу побољшања водног биланса. У оквиру коришћења вода обрађени су водоснабдевање насеља и индустрије и хидроенергетика, а у оквиру водопривредних проблема поплаве, ерозија и бујице и загађење водотока. Указује се на узроке и последице ових проблема.

Бошко Миловановић

Клима Старе планине

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, посебна издања, књ. 75. Београд, 2010. године

Приказ књиге. Књига садржи седам поглавља. Обрађене су средње месечне и годишње температуре ваздуха, апсолутно максималне и апсолутно минималне температуре ваздуха, средње максималне и средње минималне температуре ваздуха, средње месечне и годишње количине падавина, број дана са снежним покривачем, комбиновани климатски елементи. За издвајање климатских региона на простору Старе планине коришћен је низ података за период 1961–2000. година, а у истраживању колебања климе низ од 1951–2000. године. Најзначајнији резултати се односе на температурни и плувиометриски режим на посматраном простору, али и на значај појединих климатских фактора у просторној дистрибуцији ових климатских елемената. Са аспекта колебања климе, показано је да Стара планина и њен обод представљају веома интересантну просторну целину у којој је у посматраном периоду дошло до знатног опадања количине падавина, али у којој постоји и позитиван и негативан тренд температуре ваздуха.