• Изврсност у науци – награђивање 10 % најбољих истраживача Републике Србије

      Изврсност у науци – награђивање 10 % најбољих истраживача Републике Србије

      Нa иницијативу Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, истраживачи у научним звањима рангирани су према резултатима оствареним у претходном, петогодишњем периоду. Након дефинисаних критеријума за сваку област и њиховог објављивања у Службеном гласнику формирана је...

    • ПРОБЛЕМИ ЕРОЗИЈЕ И ЗАГАЂЕЊА ПРЕКОГРАНИЧНИХ СЛИВОВА

      Посебно издање „Проблеми ерозије и загађења прекограничних сливова“ је наставак међународне конференције која је одржана у јулу 2023. године у Београду, у суорганизацији Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.

    • ПЕТИ КОНГРЕС СЛОВЕНСКИХ ГЕОГРАФА И ЕТНОГРАФА

      ПЕТИ КОНГРЕС СЛОВЕНСКИХ ГЕОГРАФА И ЕТНОГРАФА

      Поштоване колегинице и колеге, Током 2024. навршавају се два значајна јубилеја – 100 година од Првог конгреса словенских географа и етнографа у Прагу и публиковања првог тома монографије „Геоморфологија“, истакнутог српског географа Јована Цвијића (1865–1927)...

    • Додељена признања пројектима грађанских научних истраживања

      Додељена признања пројектима грађанских научних истраживања

      Тим Географског института „Јован Цвијић“ САНУ један је од добитника Јавног позива за финансирање пројеката грађанских научних истраживања у 2023. години који је расписао Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација. ...

    • ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ—ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ ЗБОРНИКA РАДОВА ГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА

      ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ—ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ ЗБОРНИКA РАДОВА ГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА "ЈОВАН ЦВИЈИЋ" САНУ

      Поштоване колеге, Позивамо Вас да својим радовима допринесете квалитету посебног издања часописа Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ (Web of Science IF:1.2 и Scopus: Q2) посвећеном обележавању 100-годишњице одржавања Првог конгреса словенских географа и етнографа. Датум...


Предња корица.

Шарганска осмица. Железничка пруга Ужице–Вардиште

Аутори: Илија Л. Мисаиловић и Радован Глибетић :: :: Година издања: 2010
Издавачи: Географски институт "Јован Цвијић" САНУ

Књига представља капитално дело, које на научни и историографски начин приказује целокупан процес изградње железничке пруге Ужице–Вардиште, односно такозване "Шарганске осмице".

Железничка пруга Ужице – Вардиште пројектована је у Србији 1903, као део јадранске пруге на правцу Прахово – Котор (Дубровник). Њена градња је одлагана све до 1906, када је у Босни пуштена у рад железница Сарајево – Вардиште. Убрзо потом, почеле су припреме за градњу пруге Сталаћ – Чачак – Ужице – Вардиште. Ова пруга је грађена по етапама, и први воз у Ужице је стигао из Сталаћа 1912. Даља градња према босанској граници је стала због балканских и Првог светског рата. У току Првог светског рата, по окупацији Србије крајем 1915, Аустро-Угарска је убрзо организовала градњу пруге Вардиште – Ужице како би добила железничку везу на ширем простору Балканског полуострва. Радови су почели почетком марта 1916, а главна радна снага су били руски и италијански заробљеници.
Према доступној архивској грађи, радови су отворени на целој траси од Вардишта до Ужица, а главно градилиште је било смештено у Мокрој Гори у подножју Шаргана. И поред тога што су радови добро напредовали, изграђена је била и железничка станица у Мокрој Гори, а започете на Шаргану и Kремнима, завршен је био и доњи строј до деветог километра од Вардишта, радови су прекинути септембра 1916. По завршетку рата у новоствореној држави Краљевини СХС показала се потреба да се што пре направи железничка веза између Србије и Босне. У програм градњи нових железница ушла је и шарганска пруга. У години 1919. претходни пројекти су усаглашени са избором извођачке варијанте, па је у пролеће те године Министарство саобраћаја наредило, да се на основу тога пројекта настави градња железнице Ужице – Вардиште. Пројекат ове пруге урадили су инжињери: Хуго Кајнцл, бивши инспектор некадашњих босанско-херцеговачких железница, као један од пројектаната ове пруге и градитељ још за време бивше монархије, затим Ранисав Аврамовић, Милорад Миливојевић, Васа Марковић, Андра Станић, Станислав Соботка, Никола Ђурић, Миливоје К. Борисављевић, који су са српске стране и као бивши инжењери на раду на овој прузи урадили прве потезе на њеној траси. Најинтересантнији део трасе односио се на савлађивање висинске разлике између мокрогорске котлине и шарганског превоја. Тај проблем решен је чувеном шарганском „осмицом”.

Преузмите књигу у пдф формату: i_misailovic_r_glibetic_sarganska_osmica.pdf